OVI NOVI ME MRZE VIŠE NEGO STARI! Čanak: "Očekujem mačku u džaku, ali sada dolazi vreme da se taj džak otvori i vidi koje je boje mačka"! (VIDEO)
Dodajte Kurir u vaš Google izborEmisija "Ćirilica", čiji je autor novinar Milomir Marić, sad se emituje na Jutjubu (www.youtube.com/@produkcijacirilica). Jedan od prvih gostiju bio je Nenad Čanak, kojeg svakako ne treba posebno predstavljati. Prenosimo deo dvosatne emisije koji se odnosi na nedavne izbore u Srbiji.
Marić: Dobro veče. Ćirilica. Nenad Čanak. Evo, ovo je bilo pre ko zna koliko meseci, možda pre godinu dana.
Čanak: Nemoj da lažeš. Šta pre godinu dana? Nisi me zvao dve godine. Ko ti je zabranio da me zoveš?
Marić: Niko mi nije zabranio.
Čanak: Jao, jao, jao, napunio si mi oči...
Marić: Jedini čovek koji te je zvao sam ja. Ali smo ti i ja, u međuvremenu, postali internet senzacije. I svaki dan lansiraju neki novi klip iz naših razgovora koji su trajali godinama.
Čanak: To je tačno.
Marić: Mi smo postali virtuelni ljudi, nismo stvarni ljudi. A mi smo se privatno viđali.
Čanak: Jelda?
Marić: I kad te nisam zvao na televiziju. Ako to nije neka tajna. Viđao sam te i kad si bio najviše napadnut čovek, kad si bio čovek koji stoji iza svih ovih događaja dve godine. Govorilo se da su tvoje ideje pobedile, ali bez tebe da ne kompromituješ te ideje. Da l' će ovi novi pobednici tebi, u znak zahvalnosti što si im otvorio oči i skinuo im mrak sa očiju, tebi podići spomenik pored onoga sata na Petrovaradinskoj tvrđavi ili na nekom istaknutom mestu?
Čanak: Ja, kad sam razmišljao o spomeniku koji će mi se podići, ja sam već napravio neke skice i tako dalje. I to na konju, naravno, jer Novi Sad je bio jedini grad, glavni grad na ovim prostorima, koji nije imao spomenik na konju. Posle su stavili ovoga druga Petra I na konja, pa imamo sad i spomenik na konju, ali u to vreme nije bilo spomenika na konju. I ideja mi je bila da bude ovako, leva ruka, je l', ovako čvrsto drži uzde, je li, znak državne vlasti. Ovde je, ovaj, dignut mač, razumeš me? A ovde, ruka drži knjigu, znaš? To mi je bila ideja. Naravno, pošto ja nisam trojeručica, desna ruka je trebalo da bude montažno-demontažna. Razumeš me? Pa kad su mirnodopska vremena, onda drži knjigu, znaš? A kad je cirkusijada, onda se drži mač, znaš? Samo se ruka menja. To sam dobio inspiraciju po spomeniku Enveru Hodži, uh-uh, ne Enveru Hodži, nego Staljinu.
Marić: Pa da li će tako napraviti spomenik u Novom Sadu?
Čanak: Naravno da ja nikad spomenik neću imati.
Marić: Čak ti ovi novi oslobodioci ni hvala nisu rekli.
Čanak: Ovi novi me mrze više nego stari. I to je potpuno logično.
Marić: Mada, ne bi oni pobedili da su tebe prihvatili da si ti vođa svega. Oni su samo uzeli tvoje ideje, a onda su našli neke nove ljude, nekompromitovane, kao što si ti, i oni su pobedili.
Čanak: Vidi, što se spomenika tiče, mnogo mudriji od mene su rekli: "Bolje da se ljudi pitaju zašto nemam spomenik nego zašto ga imam." Tako da, to je to... Ne zanimaju me spomenici. Što se tiče ovih ideja, mislim da u ovome što sam do sada video nema ničega što bi i slutilo da se bilo koja moja ideja tu zaista pojavila. Prvo, ti si imao izbore na kojima si imao dve strane.
Marić: Ti nisi nikad imao sreće na izborima, a ovi su pobedili.
Čanak: Ima dve strane, tu je razlika, velika razlika. Prvo, to je spektakularna pobeda, to je izvanredno, to je nikad viđeno, i sve se slažem, što je okej. Ali, ajde sad ozbiljno. Imao si dve strane. Imao si klerofašističku kaljugu, kombinovanu sa ovim jurišnim odredima, sastavljenim od kriminalaca presvučenim u policiju, batinanje ljudi, maltretiranje, hapšenja, držanja u zatvorima. Majka moga sina, moja bivša žena, sedela je u zatvoru. A onda je moj sin Milan otišao da učestvuje u demonstracijama i malo poveo demonstracije za njeno oslobađanje, pa su onda i njega malo hapsili i tako dalje i tako dalje. Ali šta hoću da kažem? Znači, to je...
Marić: Dobro, ali tebe nigde nisu gurali u prve redove da im ne smetaš u pobedi.
Čanak: Čekaj da završim. Ali onda, naravno da je od svega toga, od onoga bestidnog gaženja ljudi kolima, od batinanja ljudi na ulici, od svega toga, od otvorenog... Znaš, razlika između SPS-a 2000. i SNS-a 2026. jeste u sledećem, stariji se sećaju, jer ovi koji su sad pobedili, najveća većina njih ne pamti...
Marić: Jer nisu ni bili rođeni.
Čanak: Tako je. Kad se rušio Milošević, postojala je ogromna omraza prema SPS-u i Miloševiću.
Marić: Dobro, ali ovi novi su uzimali tvoje ideje jer si ti prvi tražio da se Milošević obesi.
Čanak: Polako. Znači, SPS je bio omražen. Ali ti si imao, znači, fokus na Miloševiću, ovom krugu oko njega, naročito oko Mire Marković i tako dalje i tako dalje. Oko SNS-a, ti kad pitaš bilo koga na ulici ko je protivnik, on će ti reći ime koje ti uopšte ne znaš. Ime nekog komšije, nekog malog šrafa, znaš...
Marić: Nekog u nekom gradu.
Čanak: Da, ljudi potpuno šire nepoznati koji su se zamerili svojom bahatošću, bezobrazlukom i očiglednim lopovlukom, koji je toliko neskriven da vređa, jer se smeju ljudima u lice, pljačkaju ih i smeju im se u lice. E, to je izvelo taj masivni, masivni osećaj frustracije, gde si onda napravio referendumsku atmosferu. S jedne strane, takav jedan režim koji je apsolutno morao da ode, tu nema razgovora, i s druge strane, mačka u džaku. Jer, kako da ti kažem, sve ovo što...
Marić: Mačka u džaku je bila privlačnija.
Čanak: Naravno. Znači, jer je bilo sve bolje od ovoga. E sad dolazi vreme da se taj džak otvori, da se vidi, pre svega, koje je boje ta mačka. Deng Sjaoping je...
Marić: Rekao je da nije važno koje je boje, važno je da hvata miševe.
Čanak: Ja sam upravo to hteo da kažem. Upravo je to rekao. Znači, važno je da hvata miševe. Međutim, znaš kako je, mene interesuje, kad se otvori džak, i koliko ima tu mačića, znaš? Hoće i to da bude problem. Ili najvažnije možda, da li je uopšte mačka u pitanju? Jer nama je rečeno da je mačka, ali ne znam ja.
Marić: Šta ti očekuješ da je u džaku?
Čanak: Može da bude svašta. Može da bude i pudlica, može da bude doberman, a može da bude i tvor. Mislim, znaš, ne znam ja šta je u džaku. To ostaje da se vidi. U svakom slučaju, meni je ta referendumska atmosfera jasno pokazala da tu jednostavno nema mesta više ni za kakve klasične političke stranke.
Celu emisiju možete da pogledate na Jutjubu: